Seansa br 5 - drugi dio
Ovog
tjedna ćemo poceti jos jedan glavni koncept koji je fundamentalan u
prevladavanju bilo kojeg poremecaja anksioznosti. 20 godina sam se borio sa svojom
anksioznoscu, ratovao, hrvao sam se sa njom, pokusavao biti agresivan protiv
nje i pokusavao se natjerati da ne budem socijalno anksiozan. Preplavio sam
sebe sa strahovima misleci da će nekako moja anksioznost biti smanjena i da ce
moj zivot postati bolji. Ovo nije funkcioniralo. Ustvari je imalo povratni
efekat i napravilo je moju socijalnu fobiju jos jacom.
To je prirodna ljudska reakcija, želja da se bori protiv necega sto vam izaziva emocionalnu traumu i bol kao sto je socijalna anksioznost. Kad koristimo agresivnost, što je negativna emocija, i pokusavamo se boriti protiv socijalne anksioznosti mi samo pogorsavamo socijalnu anksioznost. Ono sto sam vam sad rekao je paradoks. Paradoks je nesto sto nema intuitivnog smisla ali je ipak istina. Prevladavanje socijalne anksioznosti je jedan od najvecih paradoksa na svijetu. Ono sto sam ja radio preko 20 godina je inzistiranje samom sebi da to ne bi trebalo tako biti: Ja ne bi trebalo osjecati anksioznost koju sam osjecao. Da ja nisam zasluzio imati anksioznost i da to nije fer sto je moj zivot unisten mojim strahovima. Svi drugi izgleda da žive sretnim zivotom a moj zivot je unisten zbog moje stalne i intenzivne socijalne fobije. Sve ovo moze biti istina ali svaki put kad sam rekao sebi ove stvari ja sam samo pojacavao negativne misli u mom umu. Umjesto da pomazem sebi, ja sam pojacavao svoj osjecaj bespomocnosti, moja osjecanja neadekvatnosti i moje anksioznosti u vezi sa socijalnim situacijama. Uporedjivao sam sebe sa ostatkom svijeta i vidio sam sebe kao vrlo inferiornog. Radeci ove stvari ja sam zarobio svoj um, fokusiran na negativna osjecanja i to je napravilo nemogucim da mi bude bolje.
Sljedeci prirucnik se zove "paradoks borbe". Ovaj koncept je suprotan intuiciji normalnom nacinu misljenja. Zapamtite, iz paradoksa je skoro nemoguce izaci jer radeci stvari koje bi navodno trebalo raditi da prevladamo socijalnu fobiju mi ustvari zavrsavamo u jos gorem stanju. Ovo je suprotno intuiciji. To je suprotno onom sto ocekujemo. To je paradoks!
Borba protiv moje anksioznosti i straha mi je izgledala prirodno. Tako sam i radio. Ali svaki put kad sam se borio, zavrsio sam u krvi i porazen. Nikad mi nije bilo bolje. Nikad mi nije pomoglo da prevladam svoju anksioznost. Zasto? Ja sam koristio negativnu emociju, agresivnost, da izljecim drugu negativnu emociju, anksioznost. Ova taktika nikad ne upali. Svaki put kad koristim negativnu emociju da pokusam da mi bude bolje i da pokusam prevladati svoju socijalnu anksioznost, ona samo poraste jos veca, snaznija i jos upornija. Ja nisam radio stvari koje bi mi poboljsale stanje. Ustvari, stvari koje sam radio i za koje sam mislio da ce mi pomoci zarobile su me u mojoj anksioznosti. Mi zovemo ovaj koncept "paradoks borbe" ali se obicno tumaci kao paradoks prihvacanja. Razlog zasto smo preimenovali ovaj koncept za ljude sa socijalnom fobijom će vam biti jasniji kako budemo napredovali. Pogledajte sad "paradoks borbe" koji sam ja koristio u pokusaju da prevladam socijalnu fobiju.
To je prirodna ljudska reakcija, želja da se bori protiv necega sto vam izaziva emocionalnu traumu i bol kao sto je socijalna anksioznost. Kad koristimo agresivnost, što je negativna emocija, i pokusavamo se boriti protiv socijalne anksioznosti mi samo pogorsavamo socijalnu anksioznost. Ono sto sam vam sad rekao je paradoks. Paradoks je nesto sto nema intuitivnog smisla ali je ipak istina. Prevladavanje socijalne anksioznosti je jedan od najvecih paradoksa na svijetu. Ono sto sam ja radio preko 20 godina je inzistiranje samom sebi da to ne bi trebalo tako biti: Ja ne bi trebalo osjecati anksioznost koju sam osjecao. Da ja nisam zasluzio imati anksioznost i da to nije fer sto je moj zivot unisten mojim strahovima. Svi drugi izgleda da žive sretnim zivotom a moj zivot je unisten zbog moje stalne i intenzivne socijalne fobije. Sve ovo moze biti istina ali svaki put kad sam rekao sebi ove stvari ja sam samo pojacavao negativne misli u mom umu. Umjesto da pomazem sebi, ja sam pojacavao svoj osjecaj bespomocnosti, moja osjecanja neadekvatnosti i moje anksioznosti u vezi sa socijalnim situacijama. Uporedjivao sam sebe sa ostatkom svijeta i vidio sam sebe kao vrlo inferiornog. Radeci ove stvari ja sam zarobio svoj um, fokusiran na negativna osjecanja i to je napravilo nemogucim da mi bude bolje.
Sljedeci prirucnik se zove "paradoks borbe". Ovaj koncept je suprotan intuiciji normalnom nacinu misljenja. Zapamtite, iz paradoksa je skoro nemoguce izaci jer radeci stvari koje bi navodno trebalo raditi da prevladamo socijalnu fobiju mi ustvari zavrsavamo u jos gorem stanju. Ovo je suprotno intuiciji. To je suprotno onom sto ocekujemo. To je paradoks!
Borba protiv moje anksioznosti i straha mi je izgledala prirodno. Tako sam i radio. Ali svaki put kad sam se borio, zavrsio sam u krvi i porazen. Nikad mi nije bilo bolje. Nikad mi nije pomoglo da prevladam svoju anksioznost. Zasto? Ja sam koristio negativnu emociju, agresivnost, da izljecim drugu negativnu emociju, anksioznost. Ova taktika nikad ne upali. Svaki put kad koristim negativnu emociju da pokusam da mi bude bolje i da pokusam prevladati svoju socijalnu anksioznost, ona samo poraste jos veca, snaznija i jos upornija. Ja nisam radio stvari koje bi mi poboljsale stanje. Ustvari, stvari koje sam radio i za koje sam mislio da ce mi pomoci zarobile su me u mojoj anksioznosti. Mi zovemo ovaj koncept "paradoks borbe" ali se obicno tumaci kao paradoks prihvacanja. Razlog zasto smo preimenovali ovaj koncept za ljude sa socijalnom fobijom će vam biti jasniji kako budemo napredovali. Pogledajte sad "paradoks borbe" koji sam ja koristio u pokusaju da prevladam socijalnu fobiju.
Nema komentara:
Objavi komentar